Коњички празник Пожаревљана и свих љубитеља коњичког спорта и коњичких вештина може да почне.

пише: 

У Пожаревцу се поново окупила елита коњичког спорта. Састали су се модерни витезови, људи од седла и мамуза и зајахали своје четвороноге лепотане, спремни да у суботу и недељу поделе мегдан на пожаревачком Хиподрому.

„Зашто ове наше игре и Љубичевски вишебој завређују да постану синоним за Србију и Србе?“, поставио је питање, а потом и одговорио Бане Спасовић, градоначелник Пожаревца.

Никола Селаковић, генерални секретар председника Републике Србије, прогласио је 55.Љубичевске коњичке игре отвореним.

Некада чувени вишебојац са пет титула, а сада тренер витезова, командант дефилеа Раде Миловановић, затражио је од градоначелника Банета Спасовића дозволу да поведе дефиле. У његовој пратњи били су овогодишњи учесници полуфинала Љубичевског вишебоја.

Кроз центар Пожаревца продефиловали су учесници игара, такмичари у пескакању препона, даљинског јахања. У фијакерима су се возили спортисти, ученици генерација пожаревачких школа, гости са Косова и Метохије који су гости града у време игара, некадашњи витезови и високи официри српске војске, учесници ослободилачких ратова, међу њима и домаћин овогодишњих игара, Ђенерал Илија Гојковић са пратњом.

Ђенерал Илија Гојковић са пратњом

Српски генерал и војни министар у влади Краљевине Србије.Учествовао је као добровољац у српско-турским ратовима, командовао батаљоном, постао генерал и министар војни (март 1910 — фебруар 1911). У балканским ратовима био је командант Моравске дивизије првог позива, која се истакла у Кумановској, Битољској и Брегалничкој бици.

У Првом светском рату је био командант Моравске дивизије првог позива (у биткама на Церу и Колубари), а 1915. године био је командант Тимочке војске, која је успешно бранила границе Србије од напада 1. бугарске армије.Након повлачења, због болести пребачен је на лечење у Француску. У повратку из Француске на солунски фронт, брод је торпедован у близини Сицилије. Пошто је Гојковић одбио да се преда, убијен је у чамцу за спасавање.

Био је први председник коњичког друштва „Кнез Михаило“, а својевремено је и само друштво носило његово име.