Даљинско јахање

Даљинско јахање (Ендуранце) је такмичење у издржљивости коња и јахача на коме се тестира усклађеност брзине и издржљивост, истовремено се утврђује такмичарево познавање темпа, начин кретања и способности у трци крос-кантри типа, дужине стазе од 40 од 80 км , односно од 80 до 160 км.

Даљинско јахање као организована активност развила се прво у САД-у по узору на европску војну коњицу .Службено се сматра да је даљинско јахање постала спортска дисциплина 1950. године. Даљинско јахање у Европи почело је да се развија од 1960. године

Овакво такмичење би требало да истовремено утврди такмичарево познавање темпа, начина кретања и способности његовог коња у трци крос-кантри типа. Резултати које коњ показује на различитим теренима, преко природних препрека су значајни за одређивање способности такмичара и коња.

На такмичењима издржљивости коња и јахача у даљинском јахању било који припадник расе „Еqуус“ сматра се „коњем“.


Такмичење се састоји од више етапа. На крају сваке етапе, и то не дуже од 40 км, мора постојати обавезан одмор предвиђен за ветеринарски преглед и контролу.
Након савладане етапе јахач има у зависности од дужине трке, 20-30 минута да пријави мерење пулса коња, пулс коња не сме да пређе више од 64 откуцаја у минути, такође у зависности од дужине трке. Такмичар има могућност да три пута пријави мерење пулса, уколико се пулс коња не спусти испод прописане горње границе следи дисквалификација.
У програму такмичења тип терена и висинске разлике морају се јасно навести. Стаза не би требала да има више од 10% пута са тврдом подлогом. Најнапорнији део стазе не треба да буде предвиђен непосредно пред крај трке.
Највећи посао око организације такмичења представља одређивање и обележавање стазе. Обележавање стазе мора бити прецизно одрађено тако да ни у једном тренутку нема дилеме куда треба јахати. Препоручљиво је да се за обележавање стазе користе стрелице које су јасно уочљиве, постављају се тако да такмичар пролази поред њих тако да му црвено обележене стрелице буду са десне стране а бела са леве. Kако би се спречило скраћивање стазе на свим критичним местима треба поставити стјуарте, особе које ће надгледати поштовање обавезне стазе.
Хазарди морају што је могуће више остати у природном облику. У случају да коњ одбија да пређе хазард мора се обезбедити алтернативна рута, она не сме продужити стазу за више од 500 м.
Минимално оптерећење коња, тежина јахача и опреме одређена је на 70 кг односно

Тренинг јахача и коња који морају да функционишу као тим, за такмичења у даљинском јахању веома је комплексан. Трка се одваја у природи па јахач и коњ морају да буду спремни на сва изненађена која природа може да креира.
Реакције коња и јахача морају да буду усклађене за шта је неопходно међусобно поверење и разумевање, што се постиже само дуготрајним радом. Поред свог рада неке ситуације не могу да се предвиде стога је свака трка нови изазов и ниједна стаза није иста. Усклађеност тима долази до изражаја баш у непредвиђеним ситуацијама као што су пљускови, грмљавине, муње, јак ветар, ројеви инсеката, тада само међусобним поверењем врхунски јахачи успевају да се врате у ритам трке, то је разлог зашто мали број такмичара успе да заврши трку.
Битна је процена јахача, јер здравље коња је на првом месту.

Такмичар треба да осети тренутак када треба да сиђе са коња, корача поред њега, одмори га и охраби како би успешно наставили трку јер поједне трке трају и дуже од 9 сати.
Поред физичког напора трка изискује и психичку стабилност коња и јахача. Током трке на искушењу су приврженост и оданост коња јахачу и обрнуто.

За ову дисциплину коњичког спорта неопходна је љубав и брига о коњу који ипак треба да буде испред свих личних циљева и нема веће награде од призора дан после трке када коњ здрав и весео пасе и прима награду за заједнички остварен успех – савладану стазу.

Subscribe

Примајте најсвежије вести

Translate »